СПОМЕНКА СТЕВАНОВИЋ: РИБА УНИШТЕНА, ДРИЊАЧА ПРЕТВОРЕНА У МУЉ

  • БАЊА ЛУКА, 26. СЕПТЕМБРА – Шеф Клуба посланика Демократског савеза (ДЕМОС) Споменка Стевановић упозорила је данас, током скупштинске расправе о Нацрту закона о електричној енергији, на еколошки инцидент на ријеци Дрињачи и помора рибе до којег је дошло због непоштовања еколошких прописа у раду мини-хидроелектране „Eta Energy“ на овој ријеци.

Она је изјавила да Комисија за концесије и надлежне инспекције не смију да дозволе да неке фирме, градећи мини-хидроелектране, уништавају чисте водотокове и нарушавају животну средину у Републици Српској.

„Тиме настаје немјерљива еколошка штета. Требамо чувати планинске, чисте ријеке, јер оне могу бити изузетан туристички потенцијал“, рекла је Стевановићева и додала да се еколошки инцидент на Дрињачи десио прије тридесетак дана.

Она је истакла да су еколошки и законски прописи за градњу мини-хидроелектрана у Српској добри, али да се не поштују у пракси.

„Медији су извјештавали о огромном помору рибе у Дрињачи. Фирма у чијем је власништву мини-хидроелектрана на овој ријеци добила је еколошку дозволу од Министарства за просторног уређења, грађевинарство и екологију 15. маја 2016. године. У тој дозволи све јасно пише. Наводи се да је потребно обезбиједити еколошки прихватљив проток, односно правилно управљати протоком воде, а на терену воде готово да нема у кориту, а километри муља и блата су на обали“, нагласила је Стевановићева.

Она је рекла да је Дрињача једна од најчистијих ријека у Српској, те да је некада имала чисту воду у којој су се мријестиле липљан и младица.

„Сада имамо километре и километере муља и наслаганог блата на обали. Имам и фотографије о уништењу рибљег фонда. То је ружно и жалосно погледати“, тврди она.

Подсјетила је и да у еколошкој дозволи пише да, уколико експоалтацијом и функционисањем МХЕ дође до промјене природног режима воде, а то проузрокује штету, одговорно лице постројења је дужно да штету отклони и надокнади.

„Поменута фирма је са риболовачким удружењем закључила и уговор о заштити и очувању рибљег фонда у коме је одређена и висина и рок плаћања накнаде за порибљавање. Уговор је закључен, а ништа није уплаћено.Такође, забрањено је одлагање и складиштење бачви са уљем у просторијама мини-хидроелектране или на тој локацији. Не само да те бачве нису уклоњене, него је од њих формирана нека врста тунела према ријеци“, казала је Стевановићева.

Према њеним сазнањима, још једна фимра је добила концесију за градњу МХЕ на Дрињачи.

„Проблем је у раду Комисије за концесије и надлежних инспекција. Људи су изашли на терен тек кад се десио инцидент. Још нису ни направили записник. Зашто нису изашли на терен раније како би спријечили да вода буде претворена у муљ“, упитала је она.

Стевановићева је указала на студију Шумарског факултета Универзитета у Београду у којем се говори о безначајној енергетској користи и огромном штетном утицају МХЕ на животну средину.

„У тој студији се наводи да је у САД од 1973. до 2017. уклоњено 1.100 малих брана и ослобођено 242.000 километара водотокова из еколошких разлога. У Њемачкој је изграђено 7.300 МХЕ које дају свега 0,07 одсто елекричне енергије. И у Кини и Индији су ограничени пројекти изградње МХЕ због неприхватљивих утицаја. Румунија је објавила одлуку о суспензији градње више стотина МХЕ у заштићеним природним подручјима на Карпатима“, навела је Стевановићева.

Када је ријеч о Србији, додала је она, у студији се наводи да „Електропривреда Србије“ приликом преноса електричне енергије од произвођача до корисника има губитке од око 17 одсто.

„Уколико би се губици смањили за свега два одсто, била би сачувана количина електричне енергије која потпуно елиминише потребу за МХЕ. Даље, наводи се да је процес планирања, пројектовања, изградње и коришпћења МХЕ у Србији у периоду 2007-2018. показао слабост појединих законских рјешења, административних порцедура и рада инспекцијисих служби. Уочене су огромне штете на животној средини против интереса локалног становништва. Имали смо примјер да су мјештани физички спријечили изградњу МХЕ на Старој планини у Србији, не дозвољавајући извођачу улазак у радове“, казала је она.

Ова студија, тврди Стевановићева, јасно говори да изградња МХЕ доноси корист једино појединцу и интересним групама, уз минорне енергентске ефекте за ширу друштвену заједницу.

„Наводи се да планирана изградња више стотина МХЕ у Србији нема рационално објашњење, јер би у укупној производњи струје утицале са свега два до 3,5 одсто, али уз озбиљан поремећај еколошког система“, истакла је она.

Осврћући се на стање у Републици Српско, она је подсјетила да је Влада Пере Букејловића остала упамћена по томе што је додјелила бројне концесије за градњу МХЕ, па чак и у Националном парку „Сутјеска“.

„Влада Пере Букејловића је одлучивала по принципу „Послије мене потоп“. Тешко је то бреме и остављени су бројни проблеми које сада морамо рјешити“, навела је она.

Упитала је ресорног министра у Влади Српске Петра Ђокића колико у Српској има МХЕ,на колико ријека и колико је додјељено концесија за градњу нових МХЕ, а да још нису реализоване.

„Да ли је тачно да је на Дрињачи планирана градња још три или четири МХЕ“, упитала је Стевановићева Ђокића.

Истакла је да проблем градње МХЕ у Српској треба да буде разматран на тематској сједници Владе Републике Српске, јер је очигледно да од градње ових енергетских објеката има много више штете, него енергетске користи.

„Овој пракси морамо стати у крај“, закључила је она.



Komentariši