СПОМЕНКА СТЕВАНОВИЋ: МОРAМО ПОДСТАЋИ УПОТРЕБУ ЋИРИЛИЦЕ

БАЊА ЛУКА, 15. септембра – Шеф Клуба посланика ДЕМОС-а у Народној
скупштини Републике Српске Споменка Стевановић истакла је да је
Приједлог закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и
ћириличког писма усклађен са Уставом Републике Српске, као и са
релеватним међународним актима.

“Циљ наведеног закона јесте очување и заштита ћирилице. ДЕМОС подржава
усвајање овог закона јер морамо подстаћи употребу ћирилице”, рекла је
Стевановићевa на посебној сједнци Народне скупштине Републике Српске о
Приједлогу закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа
и ћириличког писма.

Она је истакла да доношење Закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма јесте најбољи начин да данас, заједно са Србијом,
обиљежимо „Дан српског јединства, слободе и националне заставе“.

“Обиљежавањем овог празника показујемо да смо цивилизован европски
народ који има јединствену културу, језик, писмо и обичаје. Доношењем овог закона, у Републици Српској и Србији, ми, коначно, и формално уређујемо систем заштите, очувања и употребе српског језика и ћирилице. Брига о језику и писму јесте обавеза, али то показује и нашу одговорност према културном насљеђу, националном идентитету и хиљадугодишњој српској традицији”, рекла је Стевановићева.

Она је нагласила да су основе наше писмености успоставили Ћирило и Методије, још у 9. вијеку, који су превели свете књиге и припремили глагољицу као прво
словенско писмо, те да је управо по Ћирилу наше писмо касније названо –
ЋИРИЛИЦА.

“Основе српске писмености и књижевности успоставио је Растко Немањић,
односно Свети Сава. Коначну реформу језика и писма спровео је Вук
Стефановић Караџић, средином 19. вијека. То је службени језик којим се
и ми данас користимо. Најважнији сачувани споменици српског језика писани су ћирилицом. Најзначајнији споменици – Мирослављево јеванђеље и Повеља бана Кулина, који су настали у 12. вијеку – писани су ћирилицом. Тек, почетком 20 вијека, тачније стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, од 1919. године, Срби су почели да употребљавају и латиницу”, истакла је Стевановићева.

Додала је и да употребљавајући и чувајући ћирилицу, што и јесте циљ овог закона,
ми се не одричемо латинице.

“Такође, латиница је, као и ћирилица, тековина европске и свјетске културне баштине. Ипак, ми баштинимо скоро хиљаду година ћириличке културе и тек нешто више од пола вијека латинице у српском језику. Важно је истаћи да је ћирилица наше основно писмо које употребљавамо од почетка писмености. Ћирилица је у суштини српског бића и националног идентитета. Клуб ДЕМОС-а у потпуности подржава доношење овог закона, јер се показало да је неопходно да и формално регулишемо, афирмишемо и подстичемо употребу и очување српске ћирилице”, закључила је Споменка Стевановић.